Iz nekog razloga stanovnici najboljeg grada na svetu uglavnom imaju nešto protiv kupovine karata/povlastica za korišćenje javnog prevoza. Najčesša pritužba koju sam do sada čuo je da ne žele da plaćaju privatnoj firmi. Ne znam zašto se ovaj princip ne primenjuje kada se ide kod frizera, automehaničara, mesara... Meni su bar sve uspomene na kontrolere karata pozitivne od kada postoji novi, elektronski sistem naplate karata.
Sistem nije bio u funkciji ni 10 dana a neko ga je hakovao. Ušao sam u čuvenu sedmicu i primetio da su na svim validatorima karata postavljeni takozvani trollface-ovi.
U to vreme sam pokušavao da smuvam Nju. Već nekoliko puta smo se sastajali i uvek je na moje pitanje "A kada ćes da me poljubiš?" davala različit odgovor - "Nikad", "Dosadan si", "Kad na vrbi rodi grožđe", "Prekini", "Nikad, a možda ni tad!"... Tog dana sam joj obećao da je neću ostaviti na miru dok me ne poljubi, a kad god sam pokušao da je ostavim na miru ona me je podsećala na to obećanje. To je bio dan kada sam dobio napismeno da sam probisvet koji se švercuje. Do toga je došlo jer je Ona ušla u vozilo javnog prevoza a ja sa njom. Nisam prestajao da, kako ona kaže, verbalno navaljujem. Nije ni za očekivati manje od mene. Odjednom se stvorila kontrola ispred mene. "Ja nemam kartu ali mi ovaj prevoz i ne odgovara jer me, zapravo, vozi u suprotnom smeru od kuće. Usao sam ovde samo da bi me ona poljubila", nije bio ubedljiv kao "English please?" ni kao "Evo, imam overenu đacku knjižicu". Dobio sam napismeno da sam se svercovao u javnom prevozu. Dugo sam koristio tu potvrdu da podglavljujem sto koji se, u to vreme, malo klackao. Mnogo bitniji doživljaj je što me je Ona poljubila, taman kada sam prestao da, kako je Ona tada govorila, navaljujem.