Na ovom blogu sam poceo da objavljujem pretezno surealne i uvek nadrealne dogodovstine (u daljem tekstu PSIUND). Sve je bilo 20-80% istina, bez izuzetaka. Nikada nisam koristio prava imena da ljudi koji se pominju ne bi bili povredjeni. Takodje, neka imena sam reciklirao da ne bi uvek imao holy-epic-character-backgorund. Tako je to bilo nekada.

Bilo mi je dosadno, nisam imao sta da radim i resio sam da zapisujem sta sam sve radio - mozda neko jednom procita i slatko se nasmeje...

U medjuvremenu sam od brucosa dogurao do apsolventa (da, znam da to zvanicno vise ne postoji ali meni se svidja da se ja tako zovem), naucio da kucam pravilno i zaljubio se do usiju. Uzeo sam i par nivoa usput.

Pre par meseci sam shvatio da ima sve vise stvari koje odlazem u nedogled jer nemam vremena. Sta prvo trpi - blog.

Ne znam da li se navikavam na PSIUND pa ih sve manje primecujem ili ih jednostavno ima manje ali sve cesce se desava da pomislim kako je proslo dosta vremena od poslednjeg poklanjanja poklona, izleta u prirodu Bogu iza nogu ili vec sta-ti-ja-znam-cega vrednog zapisivanja. Sta prvo trpi - blog.

Da blog ne bi potpuno umro planiram da mu prosirim delatnost - ovo ce biti osnovno sredstvo za artikulisanu komunikaciju sa ostatkom sveta. Dakle, bice jos PSIUND-a ali ce pored njih biti i nestrucnih recenzija (filmova, uredjaja, operativnih sistema, novinskih clanaka), opstih zapazanja kao i generalnih saveta mladezi - sve sto bi da smo svi mi racunari u LAN-u poslao na broadcast mac adresu.

Sve u svemu - onaj ko je dosao do toga da procita ovu, poslednju recenicu na ovom blogu, sigurno nece biti odbijen mojim prosirivanjem delatnosti tako da nema razloga za brigu.