Jole i Paja su nerazdvojni - neki tvrde od pelena a garantujem - od 22. januara u našoj dvanaestoj godini. Pojavljuju se uvek u paru ili se ne pojavljuju, čak i kada se ne trude. Kada je Jole, na primer, slomio nos pa nije dosao u školu Paja se uspavao a onda sreo drugaricu iz kraja i zaboravio na školu. Došao je raspust a posle raspusta su se pojavili u školi, zajedno, kao da se ništa nije desilo. To je dovelo do toga da pojedini nastavnici i skoro svi klinci* nisu mogli da ih razlikuju. Uvek su bili kažnjavani u paru. Bili su kao Joda i Dart Vejder, Onjegin i Lenjski, Doktor i Master - tako različiti, tako povezani i preprokleto kul u kombinaciji.
Jedan hladan, redovno ide u teretanu, nosi kajlu oko vrata, crn. Od tate: brza kola, startuje 100 devojaka za minut, dobije 99 šamara za 30 sekundi i non stop ima facu kao da ga boli univerzalnanegacija za sve. Kikbokser, razbijač, trsitelj. Ne smeje se na šale, ne priča ih. Nema milosti, nema povlačenja, nema predaje. Glatko obrijan, pogleda koji ubija, ledeno hladnog. Sport, zdravlje, pravoslavlje, proteinski šejkovi, sklekovi na malom odmoru.
Naspram njega topao i nežan, plav, sa mekim dlakama brade koje su neuredno raspoređene po licu. Mutni pogled koji gleda kroz ljude i gubi se u magli. Tih, povučen, priđe mu 100 devojaka u minutu a njemu prosto žao da ih sve odbije. Grafiti i bubanj kao kreativni izraz, peva, pleše, kada je opušten i u dobrom društvu šali se, po pravilu na svoj račun.
Naravno, to je bilo na pocetku, kada su tek postali najbolji drugovi. Posle toga su konvergirali i sada se nalaze negde na sredini, obojica. Čim su razdvojeni neko duze vreme (na primer kada smo kikboksera slucajno zaboravili na moru) pocnu da divergiraju, da se vracaju svojim korenima. Ma samo da su mi zivi i zdravi i da ih nikad ne spopadne bezalkoholizam, ko onomad. Ziveli!
_______________________________________
*tj. ucenici nase skole upisani posle nas; prim. aut.