Jednom davno, dok sam jos ziveo u starom kraju, Klinka, par godina mladja od mene, zaljubila se u mene. To je tako trajalo od obdanista, kada mi je slala lisce koje smo u igrama skupljali preko nizih razreda osnovne skole gde mi je slala neke pesme i pisma zbog kojih me je celo drustvo zezalo pa do mog petog - sestog razreda kada sam poceo sa izlazcima i istrazivanjem sveta alkohola. Klinka, iako mladja pratila me ja kad god je mogla, motala se oko mene... cak su i drugovi prestali da me zezaju - dosadilo im je... Ja sam se pravio da to ne vidim a ona da ne zna da se ja pravim i da svoju zaljubljenost krije od mene. Sve dok jednog dana nismo sami sedeli na klupi u parku i ona me brzo poljubila u obraz i odmah se postidela... Zagrlio sam je i izgovorio recenicu zbog koje cu kasnije zazaliti: "Ti si fina devojka i draga si mi, ali ja na tebi ne vidim ono sto trazim kod devojaka. Stvarno ne bi zeleo da se naljutis jer si mi super drugarica i zeleo bi da to tako ostane". Naravno, u to vreme sam kod devojaka trazio sise, koje ona kao dve godine mladja od mojih vrsnjakinja nije mogla da ima. Tako sam navukao na sebe losu energiju...
Ubrzo zatim odselio sam se iz starog kraja. Retko sam svracao tamo a i kada sam svracao nisam je vidjao. Nisam se raspitivao o njoj jer me iskreno govoreci nije ni zanimala. Polako su prolazili dani, meseci, godine, decenije, vekovi...dobro, ne bas decenije i vekovi ali godine da...
Izadjem sa drustvom iz osnovne u neki klub, sedimo u separeu (klub je drzao ortakov kum) i gledamo da nesto sto brze i bezbolnije smuvamo, ali trazimo kvalitet... naravno donja granica "kvaliteta" opada eksponencijalno u odnosu na broj popijenih tekila... I onda odjednom vidim... Savrsena gradja, savrsene grudi, savrsena zadnjica, savrseno sredjena, kao da ju je Bog napravio samo da ima gde da gleda kada se umori od vladanja vasionom... Pogledi nam se sretnu... dobijem osmeh... namigne mi... a ja takticki pogledam na drugu stranu, uzmem pice, pridjem ortaku i kazem:
V: Vidi kakvoj ribi zam zapao za oko
O: Koja? Gde?
V: Eno bas preko puta nas, ona crnka pored onog sa sandrljivim vratom
O: Aaaa... Sad si se setio?
V: Sto sad?
O: Znas ko je to? Klinka bre... Ona mala iz petog dva
Kao da me neko polio hladnim tusem... "Nema veze", mislim, "posao ce mi biti samo jos laksi. Ona se oduvek lozila na mene". Dovrsim tekilu na ex, ustanem i pridjem joj. Otvorenom sakom joj pomilujem obraz i jos jednom ovlas predjem palcem preko jagodica. Ona se samo smeska... smeskam se i ja i pocinjem
V: Pa de si ti svih ovih godina?
K: Pa u kraju, gde bi bila...
V: Pa svracam ja u kraj, nisam te vidjao...
K: Znam, preneli su mi
Gleda pravo u oci i ne trepce. Lupanje mog srca je registrovao Seizmolozki zavod Australije... Ona se smeska... Nezno joj poljubim usne... Odmaknem se, a ona mi pridje i sapne na uvo: "Ti si fin momak  i drag si mi, ali ja na tebi ne vidim ono sto trazim kod muskaraca. Stvarno ne bi zelela da se naljutis jer si super  za druzenje i zelela bi da to tako ostane. Znas gde zivim, svrati ponekad" Jos jednom se osmehnula :) namignula mi ;) okrenula se i otisla... Posle nekih 10ak minuta shvatio sam da su mi usta otvorena a oci iskolacene 8O i da kao nenormalan stojim kao kip u masi ljudi koji igraju... I onda mi neko prica o elementarnim cesticama, desetoj dimenziji, petnaestoj realnosti... Nema od toga nista... Sve je to pozitivna i negativna energija... Samo se nadam da sam istrosio svu negativnu i da je sada red da mi se nesto lepo desi :D