Bleja u kaficu... smor... toplo leto... cuje se muva kako zuji... u kafic ulazi Kiza i pocinje:
K: Vivi, cavo, sto nisi rekao da imas fejzbuk?
J: A? Kako to mislis sto nisam rekao?
K: Napravim ti ja to cudo malopre i tamo mi trazi da nesto klikcem i ja klikcem i vidim lepo pise Vivitas Vivitasic. Da mi je neko rekao da neces da kazes kad to napravis...
J: Pa sta je trebalo? Da nosim plavu majcu na kojoj belim slovima pise "Ja imam facebook"?
K: Pa mogao si ortaku da pomenes... Uzgred...
J: Zasto bi to pominjao?
K: Pa da znam... Ja sam mislio da smo ortaci...
J: Covece, nije mi palo na pamet da to kazem. Meni facebook predstavlja samo sredstvo za laksu komunikaciju, nista vise... Tamo imam kao prijatelje ljude koje sam video 5 puta u zivotu...
K(pohotno opsesivnim tonom): Je l' imas onu plavusu?
J: Koju plavusu?
K: Onu sa kojom si me upoznao preeee... mesec dana?
J: Aaaa... ne znam, videcu... Cek, a sta je sa Lenom?
K: Nista, na moru je...
J: Kad je otisla?
K: Sutra se vraca.
J: Pa sta ces onda sa plavusom...
K: Pa videcemo... hehe... znas kako... hehe... malo pice, malo izlazak... hehe... moze svasta da bude...
J: A Lena?
K: Kakve veze sad Lena ima? I kog djavola si me upoznavao sa plavusom kad znas za Lenu?
J: Bili ste raskinuli tada... to je bilo pre nego sto sam vas pomirio... a plavusa nikad nije bila tebi namenjena, nju sam ja muvao...
K: Aaaaa, zato si ti bio ljut na mene kada sam joj trazio broj?
J: Nisam uopste bio ljut na tebe... samo sam se pitao kako sam zaboravio koliki si debil...
K: Ma dobro bre ne ljutim se...
J: Sta ti ima...
K: Nego slusaj, napisi mi nesto na zidu, oces?
J: Na kom sad zidu? Mislis kao grafit ili...
K: A moze i da se crta? E, pa moze i to... Kako na kom zidu, pa na fejzbuku! Napisi nesto kao: "Kad idemo u stetu?" ili "Bravo majstore!" ili tako nesto, smekerski...
J: Ti si bas... Zasto kog djavola da ti pisem po zidu kada mogu da te pozovem, da ti posaljem sms, da svratim ovde i da te nadjem, da kazem Leni da ti poruci sta treba... ma imam hiljadu nacina, zasto preko fejsa?
K: Pa onako... Da svi vide da smo ortaci...
J: Svi ZNAJU da smo ortaci, nemamo sta to da naglasavamo preko fejsa...
//muk
K: Pa sto si onda pravio face kog djavola?
J: Ne sigurno da chatujem sa ljudima sa kojima pricam svakog dana
//muk
K: Jesi ti neki cudan covek...
Poenta ovog posta je da naglasi koliko ja olako shvatam nesto sto vecina moje generacije shvata veoma ozbiljno. Sve nove veze, raskidi, letovanja, putovanja, svaki ispit, svaki odlazak u WC, sve je na fejsu... Ukoliko neko zeli da sazna nesto o meni neka se ne muci na fejsu - mnogo bolje informacije ce dobiti od ljudi koji me poznaju... Na kraju krajeva, svi smo mi na samo 6 koraka razdvojenosti...
P.S.
Smuvao sam Plavusu a ostao sam Single na fbu
K: Vivi, cavo, sto nisi rekao da imas fejzbuk?
J: A? Kako to mislis sto nisam rekao?
K: Napravim ti ja to cudo malopre i tamo mi trazi da nesto klikcem i ja klikcem i vidim lepo pise Vivitas Vivitasic. Da mi je neko rekao da neces da kazes kad to napravis...
J: Pa sta je trebalo? Da nosim plavu majcu na kojoj belim slovima pise "Ja imam facebook"?
K: Pa mogao si ortaku da pomenes... Uzgred...
J: Zasto bi to pominjao?
K: Pa da znam... Ja sam mislio da smo ortaci...
J: Covece, nije mi palo na pamet da to kazem. Meni facebook predstavlja samo sredstvo za laksu komunikaciju, nista vise... Tamo imam kao prijatelje ljude koje sam video 5 puta u zivotu...
K(pohotno opsesivnim tonom): Je l' imas onu plavusu?
J: Koju plavusu?
K: Onu sa kojom si me upoznao preeee... mesec dana?
J: Aaaa... ne znam, videcu... Cek, a sta je sa Lenom?
K: Nista, na moru je...
J: Kad je otisla?
K: Sutra se vraca.
J: Pa sta ces onda sa plavusom...
K: Pa videcemo... hehe... znas kako... hehe... malo pice, malo izlazak... hehe... moze svasta da bude...
J: A Lena?
K: Kakve veze sad Lena ima? I kog djavola si me upoznavao sa plavusom kad znas za Lenu?
J: Bili ste raskinuli tada... to je bilo pre nego sto sam vas pomirio... a plavusa nikad nije bila tebi namenjena, nju sam ja muvao...
K: Aaaaa, zato si ti bio ljut na mene kada sam joj trazio broj?
J: Nisam uopste bio ljut na tebe... samo sam se pitao kako sam zaboravio koliki si debil...
K: Ma dobro bre ne ljutim se...
J: Sta ti ima...
K: Nego slusaj, napisi mi nesto na zidu, oces?
J: Na kom sad zidu? Mislis kao grafit ili...
K: A moze i da se crta? E, pa moze i to... Kako na kom zidu, pa na fejzbuku! Napisi nesto kao: "Kad idemo u stetu?" ili "Bravo majstore!" ili tako nesto, smekerski...
J: Ti si bas... Zasto kog djavola da ti pisem po zidu kada mogu da te pozovem, da ti posaljem sms, da svratim ovde i da te nadjem, da kazem Leni da ti poruci sta treba... ma imam hiljadu nacina, zasto preko fejsa?
K: Pa onako... Da svi vide da smo ortaci...
J: Svi ZNAJU da smo ortaci, nemamo sta to da naglasavamo preko fejsa...
//muk
K: Pa sto si onda pravio face kog djavola?
J: Ne sigurno da chatujem sa ljudima sa kojima pricam svakog dana
//muk
K: Jesi ti neki cudan covek...
Poenta ovog posta je da naglasi koliko ja olako shvatam nesto sto vecina moje generacije shvata veoma ozbiljno. Sve nove veze, raskidi, letovanja, putovanja, svaki ispit, svaki odlazak u WC, sve je na fejsu... Ukoliko neko zeli da sazna nesto o meni neka se ne muci na fejsu - mnogo bolje informacije ce dobiti od ljudi koji me poznaju... Na kraju krajeva, svi smo mi na samo 6 koraka razdvojenosti...
P.S.
Smuvao sam Plavusu a ostao sam Single na fbu